Reči akademika Matije Bećkovića:
“Niko nije tiše govorio, a da se dalje čuo. Niko s manje reči nije rekao više. Niko nije lakše hodio zemljom, a da je ostavljao dublje tragove. Niko nije bio manjeg rasta, a da se video s veće daljine. Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!”
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospodin i nadopuni naše nedostatke.
Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra donijeti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.
Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače.Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.
Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.
Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.
Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.
Prava vernost je ona koja je razumna, evanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj.Mrtav je pred Njim onaj koji je grešnik, koji se ne kaje i koji u Njega ne veruje.
Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.
Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe.
Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.A pred našim duhovnim očima da nam je sloga i evanđelska ljubav i da ih uzajamnim praštanjem čuvamo kao zenicu oka. Onome, pak, ko nas zlurado zapita ko je ovde ostao pobednik, a ko pobeđeni da znamo i mirno i jasno i sebi i njemu odgovoriti: Ovde su se srela braća koja su to bila i ostala.
Patrijarh srpski Pavle preminuo je 15. novembra 2009. godine u 95. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.Prema sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, gde ga je na poslednji počinak ispratilo više od pola miliona ljudi. Grob blaženopočivšeg patrijarha Pavla danas posećuje na hiljade pravoslavnih vjernika.
