Muzej vanvremenskih vrednosti

Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Burkina Faso, Ibrahim Traore: “Vreme kada je Afrika bila rob zapadnim režimima je završeno i bitka za punu nezavisnost je počela. Ili otadžbina ili smrt.”

Najmlađi šef države na svetu i Putinov saveznik: Ko je Ibrahim Traore, predsednik Burkine Faso?

 

Burkina Faso, Ibrahim Traore:

“Vreme kada je Afrika bila rob zapadnim režimima je završeno i bitka za punu nezavisnost je počela. Ili otadžbina ili smrt.”

 

Mladi vojskovođa i šef države uživa poverenje svog naroda

Veličanstven doček posle susreta sa ruskim predsednikom

 

Afrika: Burkina Faso i Mali poručuju – „Dalje ruke od Nigera, branićemo ga“, Evropljani se evakuišu

 

Najmlađi šef države na svetu i Putinov saveznik: Ko je Ibrahim Traore, predsednik Burkine Faso?

Evo kako je dočekan od svog naroda po povratku iz Rusije

 

Na čelu Burkine Faso nalazi se trenutno najmlađi šef države na svetu.

 

Ibrahim Traore, rođen 1988. godine, je na čelu države na zapadu Afrike od 30. septembra 2022. kada je svrgnut vođa hunte Pol-Henri Sandaogo Damiba.

 

Traore je rođen u Bondokuju. Nakon završetka osnovne škole, srednje obrazovanje je stekao u gradu Bobo Dijulaso, gde je stekao reputaciju „tihog“ i „veoma talentovanog čoveka“, piše N1.

 

Vojsci se pridružio 2009. godine i vrlo brzo je počeo da napreduje. Prvo je poslat u Maroko na protivvazdušnu obuku, a zatim je prebačen u pešadijsku jedinicu u Kaju, grad na severu Burkine Faso.

 

Promovisan je u pukovnika 2014. godine, nakon čega je postao deo MINUSMA, mirovne misije UN u Maliju. Četiri godine kasnije je označen kao jedan od vojnika mirovne misije koji je „pokazao hrabrost“ tokom napada pobunjenika u regionu Tomboktu.

 

Nakon angažmana u Maliju, vraća se u domovinu, gde učestvuje u operacijama protiv eskalacije džihadističke pobune.

 

Čin kapetana dobija 2020. godine.

 

Traore je bio deo grupe oficira koji su podržali državni udar u januaru 2022. i dolazak na vlast vojne hunte, nazvane „Patriotski pokret za zaštitu i obnovu“. Od marta te godine je bio načelnik artiljerijskog puka u Kaji.

 

Mnogi koji su podržali državni udar su postali nezadovoljni učinkom Pola-Henrija Sandaoga Damibe, vođe hunte, u borbi protiv džihadista. Traore je kasnije tvrdio da je, zajedno sa oficirima, pokušao da ubedi Damibu da se posveti džihadističkoj pobuni, ali da se na kraju složio da ga svrgnu, jer su „nas njegove ambicije udaljavale od osnovne misije“. Glavnu ulogu u svrgavanju vojne hunte su imali mladi oficiri koji su direktno učestvovali u borbi protiv pobunjenika.

 

Studirao je na Univerzitetu u Uagaduguu, prestonici Burkine Faso, a bio je deo Asocijacije studenata muslimana.

 

 

U Nigeru je 27. jula izvršen vojni puč kojim je svrgnut predsednik Muhamed Bazum, koji važi za zapadnog saveznika, pre svega Francuske, nekadašnje kolonijalne sile, koja iz ove zapadnoafričke zemlje crpi velike količine uranijuma neophodnog za rad njenih nuklearnih elektrana.

 

Iako su i Evropska unija i SAD osudile svrgavanje Bazuma, izabranog 2021. godine, i zatražile da se on vrati na vlast, a pojedine zapadnoafričke zemlje najavile da će intervenisati, druge zemlje Afrike, međutim, najavile su vojnu pomoć pučistima u Nigeru.

Predstavnici Burkine Faso i Malija, gde su takođe izvršeni vojni udari prethodnih godina, jasno su poručili da će se umešati u slučaju da bilo koja zemlja krene u obračun sa pučistima u Nigeru.

 

Za to vreme, Niger je obustavio izvoz uranijuma u Francusku, a desetine aviona odvoze Evropljane u njihove zemlje.

Iako su u Nigeru sve snažnija antifrancuska osećanja, Pariz kaže da ne planira da vrati oko 1.000 francuskih vojnika koji su tamo stacionirani sa zadatkom da se suprotstavljaju islamskim ekstremistima.

Podelite ovaj tekst