“Ne zaboravi sine nikada bol sa kojim su naši, srpski vojnici, hranili čežnju za povratkom kući, robovali krvavo parče svoje zemlje da bi se u nju vratili.
Da zagrle porodice koje ih nisu dočekale, decu, koja ih nisu upamtila. Danas ja ovo govorim njihovim potomcima.
Oni plaču, kažu: “Da im se barem ovim suzama odužimo.”
Ja te suze poštujem, ali ih ne volim.
Odgovorim im: “Deco, vaš dug nije da plačete, već da ne zaboravite junake. Nijedan narod nije imao sreće u zaboravu takvih ratnika.”
