Postoje titule, odličja, poeni i srce.
Neka svi novi mladi sportisti, oni koji su doživeli sebe kao zvezde i svi budući klinci shvate koliko si velik kada nakon teške , naporne godine nastupaš za svoju Srbiju , podržavas svoj narod i sve sportiste !
Neka to bude zlatna medalja sa olimpijskih igara u Tokiju!
Danas je veliki praznik , a meni je iskreno žao, a onda se zapitam , a za čim to žalim?
Nije to titula, nisu to odličja već želja da te još gledamo da nam dane veseliš i činiš lepšim, e u tome bi i mi mogli da pomognemo tebi da i sami postanemo bolji.
U svemu ovome si radom, trudom, verom postigao sasvim dovoljno za večnost ne samo za istoriju belog sporta, a ipak je srce ono čime ćeš ostati upisan u večnosti, ipak je ljudskost ono čime upisujemo svoju radost u srcima drugih i u tome si veći od svih.Raduj se!
Sve ima svoj razlog.
Neće da svane pre zore i ne možemo gurati reku.
Milo mi je da si na celim olimpijskim igrama bio lep za sve reprezentacije sveta, a posebno za svoju Srbiju , za sve timove i sportove, svi treba da učimo od tebe, svi smo braća i sestre, a ponašamo se kao da smo jedni drugima i sami sebi neprijatelji.
Ti nas opominješ da se volimo, poštujemo, da se setimo ko smo.
Ponekad poželim da u svakom kolektivu, svakoj školi, svakoj organizaciji, svakom naselju, svakom kraju Srbije postoji jedno srce poput tvog koje bi vodilo te male zajednice ove najlepše zemlje na svetu zamisli koliko dobrote bi polazilo iz Srbije za ceo svet, Srbi bi menjali bi civilizaciju spram Boga i dobrote, spram svog srca, a na tom putu bi ponovo pronašli ono iskonsko u nama!
Hvala ti! Volim te
Slava Bogu!
Nastavi da se raduješ i predstavljaš Srbiju ono kako ona to i zaslužuje!
Već za dva sata opet za svoju Srbiju igraš u dublu veliko je srce tvoje.
Stakić
