Stari Brod je mesto gde se srpska krv uliva u Drinu, a rečno dno nije prekriveno kamenjem već Srbima.
Književnik Milan Ružić
Na pravoslavni praznik Mladence 1942. godine zloglasne ustaške jedinice pod komandom Jure Francetića u selima Stari Brod i Miloševići, na levoj obali Drine, 15 km nizvodno od Višegrada, stižu srpski zbeg od desetak hiljada duša, sa ženama, starcima i decom, i prave stravičan masakr.
U mestu Stari Brod u Višegradu podignut je spomen-kompleks u znak sećanja na stravični zločin iz II svetskog rata koji se desio u proleće 1942, kada je na ovom mjestu ubijeno preko 6.000 Srba.
Čovek koji je preživeo ovaj stravičan zločin svedoči
“Što se tiče moje čeljadi bilo ih je jedanaest koje su ubili”
~Марта 1942.одиграо се један од највећих усташких покоља у II св. рату – масакр у Старом Броду и Милошевићима.
Преко 6000 људи побијено је на обалама Дрине,од којих су се многи утопили да би избегли свирепу смрт.
Најмасовније убијање одиграло се 22.и 23.и трајала су све до маја. pic.twitter.com/j2jnT8gvA7— MilanSremac (@MilanSremac) March 22, 2022
U ustaškoj ofanzivi, kojom je komandovao pukovnik Jure Francetić, srpski civili sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Sokoca, Kladnja, Han Pijeska, Rogatice i Višegrada bežali su prema Srbiji. Zbog blokade mosta u Višegradu od strane Italijana nije bio moguć prelaz preko višegradske ćuprije, te su se kolone izbjeglog naroda kretale prema selima Miloševići i Stari Brod, kako bi tu skelom prešli u Srbiju. Na tom nepristupačnom terenu sačekale su ih ustaše i na najbrutalniji način ubijali, mučili, silovali žene i bacali u Drinu. O ovom zločinu se ćutalo više od pola veka. Tek 2008. godine u Starom Brodu je postavljeno spomen-obilježje stradalima, 2014. osvještana je spomen-kapela, a 2019. izgrađen je i osveštan spomen-muzej.
U Spomen-muzeju Stari Brod postavljeno je 27 skulptura sa 39 likova, koje simbolizuju zbeg i ulazak srpskih majki sa decom u naručju u nabujalu reku Drinu. Idejno rješenje muzeja uradio je arhitekta Novica Motika iz Zvornika, a donatori izgradnje muzeja bili su Miodrag Davidović Daka i Spasoje Albijanić. U unutrašnjosti muzeja nalaze se malobrojne sačuvane fotografije zločina iz 1942, kao i spisak s imenima stradalih. Jedan od specifičnih detalja muzeja je i staklena konzola napravljena iznad Drine koja simbolički predstavlja put stradanja, svaki korak nad vodom predstavlja hiljadu stradalih.
Drina žubori, al ne govori, jer kada bi progovorila dušama 6.150 starobrodskih novomučenika jezivo bi bilo slušati o krvavim ranama, zastidio bi se ljudski rod monstruoznosti ustaških dželata.
Bežeći od kame i mučenja, više od tri stotine devojaka izabralo je hladne talase Drine da u neizebžnu smrt ne bi otišle obeščašćene
– Nebrojeni su primeri devojaka i žena sa decom koje su, ne želeći da završe u rukama ustaša, skakale sa stena u Drinu. Hroničari su zabeležili da se u jednom danu samožrtvovalo 326 devojaka, zajednički skočivši u Drinu.
Ovakav primer samožrtvovanja retko je zabeležen u istoriji.
