U rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beograda – Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje. Ipak, malo ljudi zna da je plan za evakuaciju ovog objekta postojao, ali da je bio promenjen u poslednji čas!
„Zato što je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet Srba”, rekao je Aleksander Ler, odgovarajući tokom suđenja na pitanje zašto je baš Narodna biblioteka Srbije bila cilj u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.
Razaranjem biblioteke uništen je skoro čitav nacionalni fond koji je obuhvatao oko 354.000 naslova monografskih publikacija, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, oko 6.260 brojeva časopisa i novina, oko 3.770 pisama i 1.447 kartografskog materijala, grafika i fotografija.
Kobna greška
Realnost rata i činjenica da bi Hitlerova Nemačka mogla da uskoro napadne Jugoslaviju postojala je u svesti zvaničnika Beograda i Narodne biblioteke još od 1939. Još se tada prvi put pojavio plan za evakuaciju najvrednijih dragocenosti sa Kosančićevog venca, ali transport nikada nije krenuo.
Lokacija na koju je trebalo smestiti dela iz Narodne biblioteke stalno je menjana, a nakon puča 27. marta konačno je dogovoreno da fond bude izmešten do 10. aprila. Bibliotečki fond je spakovan u 150 sanduka, rukopisi odvojeni u 38 sanduka, a stara periodika u 22 sanduka.
A onda je ponovo došlo do preokreta!
Odnekud, 3. aprila usledila je naredba ministra prosvete Miloša Trifunovića da se odustane od evakuacije ne samo Narodne biblioteke već ustanova kulture uopšte jer vojska ne može da priušti da izdvoji “nijedna kola, nijedan vagon”.
Nakon toga, jedino što su zaposleni u biblioteci mogli da urade, bilo je da dragocenosti sklone u podrum.
