Spomenko Gostić ponudili su mu Pariz , a on je rekao”Neću da ostavljam svoj narod kad je najgore, biću ovde do kraja”

Poruka ovog dečaka data tada

Na pitanje voditelja

-Kakva je tvoja poruka narodu ozrenskom?

“Da se drži hrabro, da ne beži od linije, da idu na liniju da se bore kako trebaOstanite na linije, da ne idu u Srbiju i  švercuju cigarama, kafom i devizama”

Sa današnjeg pomena

Spomenkov saborac Brane Milivojević sjeća se da je dečaku umrla majka početkom 1992. godine, a već u septembru iste godine granata je pred kućom ubila baku sa kojom je živio. Ratni vihor ga je omeo i da nastavi školovanje, jer je bilo nemoguće iz Jovića ići u srednju školu u Doboju, pa se momčić privio uz vojsku, čiji borci su ga štitili, hranili i brinuli o njemu koliko su mogli. Spomenko Gostić je, sećaju se retki saborci iz 3. Ozrenske brigade VRS, bio neverovatno hrabar, vredan i sposoban za svoje godine.

Ništa mu nije bilom teško, znao je svakog da posluša, i osećao se punopravnim borcem VRS, čak je i uniformu nosio. Uglavnom je nosio hranu borcima na liniju, konjskim kolima kojima je vešto upravljao i jednom je čak naletio na minu ali je tom prilikom ostao nepovređen.

Најмлађи страдали борац ВРС
Милион суза за тебе је мало

Споменко Гостић
(15.8.1978-20.3.1993) pic.twitter.com/OXRGzVvTsn

— Севастократор (@Sevastokrator3) March 20, 2020

Krajem 1992. Spomenko se pojavio i na televiziji, jer je reporteru RTS iskreno i neposredno ispričao svoju priču. Na ispovest siročeta koje je silom prilika postalo ratnik, reagovala je porodica Srba koja je iz Francuske stigla na Ozren noseći humanitarnu pomoć.

Ponudili su Spomenku da ide s njima u Pariz, da ga usvoje, odgoje, pomognu da se spasi rata. Momak je odbio s rečima : ”Neću da budem dezerter i da ostavljam svoj narod kad je najgore. Biću ovde do kraja, dok ne dočekamo mir i slobodu, a onda, videćemo”.

Spomenko Gostić poginuo je 20. marta 1993. od haubičke granate ispaljene sa neprijateljskog položaja na kotu Visić, kod Jovića, na Ozrenu. Na istom mestu poginulo je još šest njegovih drugova.

20. марта 1993. године свој је живот у темеље Републике Српске уткао један од најмлађих, а уједно и најмлађи одликовани борац ВРС из посљедњег отаџбинског рата.#НаДанашњиДан

Мали велики јуначе, нека ти је вјечна слава и хвала!

СПОМЕНКО ГОСТИЋ
15. август 1978. – 20. март 1993. pic.twitter.com/6GGzwEKWvj

— αɠ૨εรσ૨ (@SAORomanija) March 20, 2022