Jednu od najvećih pravoslavnih svetinja Hram Svetog Save u Beogradu pored velelepnih mozaika i ikona od skora krasi i jedan stanovnik
Primećen od strane posetilaca Hrama sad je tu domaći
Reč je o sovi koji su posetioci Hrama Svetog Save na Vračaru zapazili i koja im zaokuplja pažnju pa je fotografišu.
Podizanje kupole izvodilo se 40 dana sa 16 hidrauličnih presa i završeno je 26. juna 1989. Metode teške montaže su se tada primenjivale jedino u SAD i SSSR, ali po prvi put je teret od čak 4.000 tona podignut na visinu od 40 metara, što je bio svetski podvig tog vremena
U izgradnju hrama Svetog Save u Beogradu bile su uprte mnoge oči iz naše zemlje, pa i sveta. Pažnju je, decenijama, privlačila više politička strana podizanja ovog najvećeg evropskog i svetskog pravoslavnog hrama.
Dilema je, sedamdesetih i osamdesetih godina, bila u tome hoće li se nastaviti izgradnja hrama, započeta pre pola veka. Kada je nedoumica rešena u korist pravoslavnog hrama, naša i svetska javnost, a posebno građevinski stručnjaci, zainteresovana je za praktično rešenje različitih neimarskih zahvata u gradnji crkve, posebno oko postavljanja centralne kupole teške oko četiri hiljade tona.
Ta znatiželja nikako nije bila slučajna, ni beznačajna, a od toga je zavisilo sa kolikim uspehom će ova kupola biti postavljena na ojačane temlje, i nova konstruktivna rešenja zidova hrama, u mnogome su zavisila ne samo od sigurnosti budućih posetialaca i vernika ove pravoslavne crkve, već i od gradnje mnogih drugih hramova i sličnih zdanja u svetu.
Preduzeće Prva Petoletka Trstenik DOO sa sedištem u Beogradu, bilo je nosilac projekta i organizacije celog posla oko elektrohidrauličnog sistema za podizanje kupole ovog hrama i to je jedan od najznačajnihih događaja koji se pamti.
Tom prilikom po prvi put je teret od čak 4.000 tona podignut na visinu od 40 metara, što je bio pravi podvig te 1989. godine!
Prema ranijoj zamisli hram je trebalo da se zida od opeke, s tim što bi sam opojedini elementi bili od armiranog betona. Do 1941.godine ozidali su se u opeci obodni zidovi aneksa u visini od 7.60 metara od zemlje. Zvonici do 12 metara su delimično bili urađeni od opeke, a delom od armiranog betona.
Ovo kulturno, versko i istorijsko zdanje je otpočelo svoju gradnju pre više od pedeset godina, a zaustavljena dolaskom komunista na vlast. Izgradnja je nastavljena 1985.godine, po uzoru na sv.Sofiju, u poznatom srpsko-vizantijskom stilu.
Hram Sv.Save se gradio najsavremenijim kostruktorskim metodama. Jedna od njih je bila i metoda teške montaže. To je, naime, podizanje krupnih konstruktivnih elemenata na visine za koje su i projektovane. Takav graditeljski poduhvat se primenio za podizanje centralne kupole na 40 metara visine. Za takav zahvat su se vršile pripreme na zamlje. Prema tadašnjim procenama kupola je težila četiri hiljade tona.
Metod teške montaže se primenjivao u svetu veoma često i to najviše u SAD, zatim u Sovjetskom Savezu, pa i kod nas. Međutim, u Americi zbog upotrebe lakšeg građevinskog materijala, pre svega čelika, nisu imali iskustva sa tako veliki teretima koji su se podizali kod nas, jer su našem građevinstvu dominirali armirano-betonske konstrukcije pošto su jefitnije od čeličnih. Metod teške montaže je štedeo novac, radnu snagu i smanjivao rizik od povređivanja.
Dizanje kupole je trajalo 40 dana, i završeno je 26.juna 1989.godine.
Malo poznata fotografija snimljena iz helikoptera koja prikazuje podizanje kupole Hrama Svetog Save, jun 1989. godine.
Ovaj izvanredni građevinski poduhvat trajao je čak 40 dana: dizalice preduzeća “Prva petoletka” i “Trudbenik” uspele su da bez ikakve greške uzdignu 4.000 tona tešku kupolu na njenu poziciju na vrhu crkve.
Znatiželjna beogradska javnost je sa zebnjom i radošću posmatrala rađanje hrama. Ipak, i tada su se čule zlurade kritike da je za Beograd “nepotrebno” graditi crkvu, da je građevina “prevelika”, da “štrči” na panorami grada, da kvari izgled Vračara, da joj nikako nije mesto pored Narodne biblioteke i slično, iako je gotovo čitav plato na kome je podignuta decenijama pre toga bio zapuštena ledina i parking za vozila cirkusa koji su dolazili u Beograd.
Nalog za gradnju potpisao je tadašnji predsednik Srbije Dušan Čkrebić.
Arhitekta crkve koji je svoj rad zasnovao na delimično izmenjenom originalnom projektu, upodobivši ga za nove tehnologije gradnje i savremene materijale, bio je profesor Branko Pešić.
Hram je danas jedan od najistaknutijih simbola Beograda. Ipak, iako je prošlo 32 godine od podizanja kupole, radovi su tek sada blizu kraja: u toku je finalno uređenje kompletne unutrašnjosti mozaicima, a Grad Beograd je upravo započeo popravak dotrajalih parkovskih površina oko hrama, i to nakon nedavnih radova na okolnim ulicama kako bi lepše okruživale epohalnu građevinu.
PETOLETKA PODIZANJE KUPOLE HRAMA SVETOG SAVE. Podizanje kupole izvodilo se 40 dana sa 16 hidrauličnih presa i završeno je 26. juna 1989. Metode teške montaže su se tada primenjivale jedino u SAD i SSSR, ali po prvi put je teret od čak 4.000 tona podignut na visinu od 40 metara, što je bio svetski podvig tog vremena.
Dizanje kupole je trajalo 40 dana, i završeno je 26.juna 1989.godine.
POGLEDAJTE OVAJ EKSKLUZIVNI SNIMAK IZGRADNJE HRAMA:
