Pronađena zastava stara 150,a skrivana 80 godina
Zastava Timočke brigade pronađena je u crkvi i to skrivena iza ikone Svetog Save
Godina je 1883. Svega pola decenije nakon međunarodnog priznanja nezavisnosti i godinu dana od proglašenja kraljevine, Srbija je spremna da proključa.
Razlozi izbijanja Timočke bune (1883) ležali su u autokratskim težnjama kralja Milana Obrenovića i njegovoj nameri da se obračuna sa populističkom Narodnom radikalnom strankom, čija je popularnost u narodu stalno rasla. U toku 1882. godine nekoliko puta su održavani parlamentarni izbori, na kojima su svaki put pobeđivali radikali. Kralj nije hteo da im poveri mandat za sastav vlade kao svojim političkim oponentima, pa su radikali izazvali krizu vlade (dajući ostavke na poslanička mesta), što je dovelo do ponovnih izbora i političke krize.
Kada je u Srbiju 1883. godine pristigla veća količina poručenih pušaka „mauzer M-1878/80” (tzv. kokinke), njima je trebalo naoružati armiju, dok je stare puške „grinovke” i „pibodovke” trebalo povući iz naoružanja, kao i stare tipove revolvera „franko-lefoš, M-1871” i „gaser M-1870”. Tada je ministar vojni izdao naredbu o oduzimanju zastarelog oružja starešinama Narodne vojske i obveznicima drugog poziva. Oružje je trebalo da se prebaci u vojne magacine radi konzervacije i čuvanja ili uništenja neispravnog.
U naredbi je konstatovano da su starešine Narodne vojske i njihovi obveznici privatno upotrebljavali oružje, i da su ga ruinirali koristeći ga za lov i svadbarska šenlučenja. Ma koliko narod nije vodio računa o poverenom mu oružju, i ma koliko su modernizacija vojske i štednja opravdavali ovaj kraljev čin, on je izazvao burnu reakciju i narodnu pobunu, u kojoj su opozicione stranke i njihovi lideri imali ogromnog udela.
Zemlja se još uvek oporavljala od ustanaka i oslobodilačkih ratova 19. veka. Seljaci su živeli u nemaštini, sreski načelnici se surovo obračunavali sa meštanima, a vlasti nisu hajale za ratom razorena sela na istoku zemlje.
A onda je doneta naredba da se od seljaka, dojučerašnjih pripadnika narodne vojske, oduzme oružje.
To je bila kap koja je prelila čašu. Podno planine Rtanj, kod izvorišta Crnog Timoka, izbila je Timočka buna.
„Ne dajte oružje!“
Do bune bi, smatraju istoričari, svakako došlo, međutim njen okidač bio je Obrenovićev Zakon o ustrojstvu vojske donet januara 1883. godine, povodom koga je sredinom godine naređeno oduzimanje oružja od naroda.
„Sam zakon koji je podrazumevao formiranje redovne vojske nije bio sporan, ali je podrazumevao i ukidanje narodne vojske, oduzimanje oružja od narodnih vojnika, a pre toga je svaki čovek bio narodni vojnik“, kaže za BBC na srpskom Dragana Dragotić, kustoskinja Muzeja Timočke bune u Boljevcu.
Među seljacima, koji su tada činili blizu 90 odsto stanovništva, vladalo je mišljenje da oružje kojim je izvojevana sloboda – ozvaničena priznanjem državne nezavisnosti Srbije Berlinskim kongresom 1878. godine, ne treba predati.
Istoričarka Ilić smatra da je uzrok pobune nezadovoljstvo naroda koje je tinjalo još od srpsko-turskih ratova, između 1876. i 1878. godine, koji su prethodili sticanju međunarodnog priznanja države.
„Ti ratovi su ostavili katastrofalne posledice – mesta su potpuno opustela, stanovništvo se našlo u zbegovima, a narod Zaječara i čitavog ovog, pograničnog kraja je posle toga očekivao pomoć države, međutim ta pomoć je izostajala“, smatra Jelica Ilić.
U životu nema slučajnosti sve se sa nekim razlogom dešava. Timočka buna i sadašnje vreme ne samo da liče nego su identični u svemu, cilj svetskih moćnika je vekovima isti, kako onda tako i sada preko okupacione vlasti sprovode svoje planove. Dokle će stići u realizaciji istih DO NAS JE!
