Jezive slike ratova
Kako je moguće da milionima života dece i nedužnih vekovima upravljaju vlasnici kompanija, oružja, banaka?
Koliko je još nedužne dece potrebno da bi milijarde roditelja ustalo i reklo nećemo ono što je nezdravo za nas i našu decu, nećemo da robujemo, nećemo da strahujemo za živote svoje dece.
DESTRUCTION IN GAZA – A CHILD AND FATHER ARE CASUALTIES OF WAR
The child said to his father:
“Don’t be scared dad, I’m fine, just be strong” pic.twitter.com/VOBrZ53xlr
— Sulaiman Ahmed (@ShaykhSulaiman) October 12, 2023
Kada će se ljudi odvažiti da menjaju sebe i one koji ih dovode u ovakav položaj?
Srbija ima vekovne žrtve i iznova se delimo, iznova smo nesložni, iznova ispaštaju nedužni i to sve češće deca.
Da li ćemo se osvestiti ili ćemo pustiti da nama upravljaju oni koji nemaju empatije prema tome kako se naša deca hrane, žive, školuju, da li su zdrava ili ne?
Da li ćemo shvatiti da ove slike ratova donose korist samo onima koje postavljaju na čelo države kako bi na našim nesrećama, crnim hronikama vladali.
Da li smo zaboravili da jedni te isti to rade Srbiji i deci Srbije, porodicama već decenijama?
Svako dete je naše. Njihovim životi su žrtva interesa domaćih i stranih trgovaca, poslušnika ambasada kako u Srbiji, Gazi, Pačestini tako i svuda u svetu gde započinju rat.
Strani mediji ne objavljuju slike dece na posteljama, ispod ruševina. Da li su to samo nove statistike kao što su i vekovne žrtve Jasenovca sa kojima se igraju današnji stručnjaci, analitičari, političari i trgovci Srbije?
Dokle će na našim podelama i neslogama vladati najgori?
Zemlja je prebogata za sve i premala za zla i gluposti koja čine vlasnici novaca i medija preko kojih kroje industriju nasilja, mržnje, podela, nezdravog.
Zašto nijedan medij na svetu ne objavljuje broj novorođene dece?
Zašto je sve veći broj bolesne dece u zemlji koja se do juče, dok nisu došli američki oslobodioci, lečila oblogama i andolom?
Kao da ste u filmu i da se ne sećate ni ko smo i šta smo, kao da ne vidite da deca u školama, parkovima, ispred kuća stradaju i da niko već decenijama ne odgovara za to.
Pod sloganom “Za našu decu” sve više je nesreća, sve više žrtava nevinih, sve više bolesne dece koja se leče SMS-om.
Da li smo zaboravili šta je najsvetijr? Da li nas dete naših rođaka, prijatelja, komšija, deca drugih država ne interesuju?
Ko sno to postali oni “Ćuti nije moje?!” čekate Vaše da dođe na red, a do tada deci su roditelji jutjub, instagram, pink i tiktok?
