Dok drugi snevaju velike snove kapitalizma, Zare i tržnih centara sreće Beograd kao nekada budi se gladan kulture
Ne odričemo se toplog juta na Čuburi i još toplijeg bureka, svojih prijatelja i prijateljstava decenijskih, ne odričemo se ni pesme, šeretskog osmeha i još šire duše, ali smo gladni onog filigrantskog u nama, onoga što nam dušu oplemenjuje, čime su se i naši preci pored proje nedeljom hranili uredno odeveni i ispeglani odlazili su u crkve, hramove, pozorišta i muzeje
Izvrstan tekst i osvrt na beogradsko nedeljno jutro divne gospođe protkane beogradskim šarmom, duhom i dobrotom.
Gospođa Sanja Lubardić o svetom nedeljnom jutru poput Domanovića, ali i Dučića i Pekića govori biranim rečima
“Naš Beograd. Toliko kritikovan da je propao, da se prodao, da je ružan, da je prljav.I onda osvane nedelja ujutru, i dok drugi veliki gradovi spavaju – Beograd se budi u redu za muzej. Nije red za kladionicu, ni za striptiz, ni za sniženja u supermarketu. Red je za porciju kulture. Naš Beograd. Živ, lep i jak uprkos svima i svemu.”
Da li se slažete o duši ovog grada i da li i dalje biraze dušu, tržne centre sreće, prijatelje pra e, dobrotu i ljubav ili sve to poklanjate virtuelnom svetu u kojem ulice ne mirišu na ljubav i kesten do vas je. Naše je da vas podsetimo da Bograd i magija žive za one sa srcem.
