Muzej vanvremenskih vrednosti

Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Brisel i Srbija te 1958. godine.Uočite razliku i dobro je zapamtite

Često su vrednosti Srbije dovoljno djene u pitanje

U svim nedaćama kroz istoriju Srbi su ipak znali ko su. U novije doba, ovom poslednjem dobu narod Srbije je sklona usvajanju tudjih trendova, tudjih zadatih determinanti zaboravljajući nekada priznate u etničke, naučnike iz Srbije, svoju kulturu i tradiciju.

U Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji “ljudski zoološki vrt”! I kao što danas odvedete decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi “ljudožderi”, hranilo indijansku decu koja su prikazivana kao “čuda prirode” i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova “prirodna staništa”.

Foto: Pinterest Studenti iz Afričkih zemalja u Beogradu na Terazijama

Gde je nekada bio Brisel, a gde Beograd i Srbija videćete sami na ovoj fotografiji , sa fotografije možete uočiti i odnos prema deci, socijalna, ljudska prava i sve ono za šta se EU kasnije zalagala , a što su Srbi živeli još tada kako za svoj tako i za sve narode sveta.

Inače u Briselu su smešteni

Evropski savet (eng. European Council)

Savet EU ili Savet ministara EU (eng. Council of the European Union)

Evropski ekonomski i socijalni komitet (eng. European Economic and Social Committee)

 

Ovi “ljudski zoo vrtovi” gde su u kavezima umesto životinja bili crnci iz Afrike i izložbe ove vrste održavale su se u Parizu, Hamburgu, Antverpenu, Barseloni, Londonu, Milanu, Vašavi i u nebrojeno mnogo evropskih gradova.

Pošto su trend neki novi Srbi koji vole sve svetsko i medijima kreirano više od svog vekovnog evo malog podsetnika ko smo, da nikada ne zaboravimo svoje tekovine , pretke , dostignuća i pre svega istinu o svom narodu kako bi prestali da usvajamo medijima kreirane predstave prezentovani u jednom jedinom cilju, a to je rušenje pisma, kulture, poštovanja, duhovnosti kao osnovnih tekovina svake zajednice.

 

 

Podelite ovaj tekst