Muzej vanvremenskih vrednosti

Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Da li je najpoznatiji agent na svetu zapravo Srbin? Da li je 007 zapravo Duško , a ne Džejms Bond?

POZOVI 007 KADA SI U NEVOLJI TRICIKL

Svi smo gledali u raznim periodima života tajnog agenta Džejmsa Bonda. Kroz period od sada već 57 godina svaka generacija je imala svog omiljenog glumca koji su glumili britanskog tajnog agenta. Ime Džejms Bond, pisac Jan Fleming je dao tajnom agentu po imenu svog prijatelja koji se isto tako zvao a bio je oriontolog sa Karipskih ostrva. Međutim epizode za svaki nastavak filma su ustvari životni doživljaji 14 osoba iz Britanske vojske tačnije pripadnika MI 5 i MI 6, osim jedne. Ta osoba po kojoj je bazirao lik bio je čovek iz Srbije (u to vreme Kraljevine Jugoslavije). Kako je vreme odmicalo Fleming je pokušavao da sakrije ko mu je bio uzor za slavnog tajnog agenta, te je to i otkriveno kada je izašla knjiga ”Šifra Tricikl” 70tih godina prošlog veka. Porodica Popov je poreklom iz Novog Miloševa mesta u Banatu koje je pre Drugog svetskog rata bilo podeljeno na dva sela Karlovo i Beodra. Karlovo je između dva rata promenilo ime pa je nazivano Dragutinovo i u tom selu rodio se Duškov otac Milorad Popov.

Sticajem okolnosti Duško je rođen 10. jula 1912. godine u Titelu ali tu nije živeo. Njegova porodica bila je trgovačka te se on kao mali seli prvo u Dubrovnik gde završava četiri godine osnovne škole a nakon toga njegov otac odlučuje da ga prebaci u internat u Engleskoj. Srednju školu završava u Parizu i po povratku u Beograd upisuje Pravni fakultet. Tih godina na placu Hadži-Tomine kuće (Francuska 5) njegov otac zajedno sa njegovim stricem otkupljuje zemlju i počinju da zidaju velepnu zgradu koja i danas postoji a u to vreme zvali su je Palata Popov. Uporedo sa studijama prava, 1929. godine Duško pohađa kurs za rezervne oficire i izlazi sa činom intendantskog potporučnika. Njegov brat Ivan studirao je medicinu i takođe je bio rezervni sanitetski potporučnik. Palatu Popov tih godina su posećivali deca Beogradskih industrijalaca i intelektulaca ondašnjeg vremena.

Grupa omladine imala je i nadimak tih godina (Modeni) a njihov predvodnik bila je i Gordana Bajloni inače bliska Duškova prijateljica. Momačke dane je provodio na relaciji Beograd-Dubrovnik gde je on živeo pomalo plejbojevski.

Po završetku studija njegov otac odlučuje da ga pošalje u Frajburg 1934. godine gde on upoznaje svog novog prijatelja Džonija Jebsena. Pošto su Džoni i Duško delili istu strast prema brzim automobilima ondašnjeg vremena prvo što su uradili je da su otišli kod načelnika policije i platili sve kazne za unapred učinjene prekršaje iz domena brze vožnje.

Tih godina u Nemačkoj počeli progoni Jevreja, što je užasavalo Popova. Popov i Jebsen su prkosili nacistima i pili kafe u jevrejskim lokalima iz inata. Dan pošto je doktorirao odali su ga, te je uhapšen od strane Gestapoa. Duškov otac je čuo vest o sinovljevom hapšenju i potegao veze u vladi Kraljevine Jugoslavije. Uz pomoć našeg ambasadora Ive Andrića, nacisti su oslobodili Popova ali je on proteran iz Nemačke 1937. godine. Vratio se u Jugoslaviju vozom iz Švajcarske. Nakon što ga je ispratio iz Švajcarske Džoni Jebsen nije imao kontakt sa Duškom. Za to vreme Duško se zaposlio u Dubrovniku kao pripravnik u advokatskoj kancelariji. Tri godine kasnije nakon što Drugi svetski rat već bio u povoju 1940. godine Džoni šalje telegram Dušku da trebaju da se vide u hotelu Srpski Kralj. Po dolasku Džoni mu je predložio da se aktivira u Nemačkoj službi Abver jer je on to već učinio i ubeđuje Duška da učini isto. Duško je imao stav da to ne treba da uradi ali posle dugog premišljanja ipak je pristao. Razlog za pristanak je nekadašnje upoznavanje Duška sa Džordžom, vojvodom od Kenta koji je 30tih godina letovao u Dubrovniku i bio na Duškovoj jahti. Kako se ova priča dopala Nemcima odlučili su da ga angažuju (i dobija špijunsko ime Ivan). Kao angažovani Nemački obaveštajni oficir odlučuje da postane dvostruki agent i odlazi u Britansku ambasadu u ulici Zrinjskog gde se i dan danas nalazi. Britanci su bili sumljičavi pa su rešili da ga provere. Posle opsežnih provera angažovan je i od strane MI 5. Tada je dobio kodno ime Skut a kasnije je preimenovan u kodno ime Tricikl. Međutim Nemci Dušku nisu verovali te su ga odlučili su da ga provere. Njegovog ličnog vozača Božidara je Abver plaćao da ga prati te je jednom prilikom lično je sabotirao njegov auto i ponudio se da ga vozi a o svemu tome obaveštavao Nemačku obaveštajnu službu. Ono što Božidar nije znao je da je u Beogradu živeo Džoni u blizini palate Reunione te je prilikom slanja jednog izveštaja lično Jebsen saznao ko je čovek koji odaje informacije i o tome obavestio Duška. Kao već ugledni advokat Duško je rešio da angažuje pojedine Beogradske kriminalce koje je zastupao pre rata u cilju da eliminiše Božidara. Posle uspešno izvedene likvidacije Božidara za koju Abver nije saznao oni šalju Duška u Rim na obuku za obaveštajnog oficira. Nakon sedmodnevne obuke prebačen je u Lisabon. U Lisabonu ga je sačekala Elizabet Sarba, nemački agent, koja ga je odvela do svog pretpostavljenog Ludovika fon Kastrofa (pravo ime Kremer fon Auenrode). Kako je fon Kastrof takođe poticao iz aristokratske porodice i delio strast prema ženama, Popov je stekao njegovo poverenje. Portugalija i Španija su bile takođe bezbedna mesta za susrete sa Jebsenom, koji je Popova obaveštavao o napretku rata i stanju u Nemačkoj, nelojalnosti u Abveru i mikrotački, tehnici sakrivanja poruka. Abver ga je 20. decembra 1940. poslao u London, tada svakodevnu metu bombardovanja Luftvafea. U londonskom hotelu Savoj ga je čekao Robertson, koji je vodio službu Duplo Iks (dabl-kros) čija je odgovornost bila nadzor dvostrukih agenata. Robertsonov zadatak je bio da oceni pouzdanost Popova. Pošto je stekao poverenje službe, Popov je prošao obuku. Na dočeku Nove godine u stanu šefa MI5 Stjuarta Menzisa, Popov je upoznao Fridel Gartner, zgodnu kabaretsku umetnicu i, nepoznato njemu, agenta MI5 pod kodnim imenom „Želatin“. Pre nego što će se vratiti u Lisabon, poručnik Juen Mategju, član službe Duplo Iks, morao je da osmisli uverljivu priču koja će ubediti Abver da je Popov u Londonu špijunirao za Nemce. Odao mu je imena trojice lordova za koje su Britanci znali da su simpatizeri nacista. Popov se u Lisabon vratio 2. januara 1941. Po povratku u Lisabon, Popov je fon Kastrofu preneo podatke o novom lažnom britanskom lovcu po nazivu „bofajter“. Abver je želeo što više informacija o bofajteru, pa je Popov konstantno živeo na relaciji London-Lisabon i koristio priliku da Abveru dostavi mnogo lažnih podataka, kao npr. lažna minska polja u Lamanšu.

Njegov boemski način života je uzbunjivao njegove nadređene u MI5, koji su odredili Fridel Gartner da mu bude pratilac. U Lisabonu njegov pratilac je bio Jan Fleming. Fleming je kasnije susrete Popova sa nemačkim agentima u kazinu hotela Palasio iskoristio kao inspiraciju za lik Džejmsa Bonda. Broj 007 bio je ustvari deo telefonskog broja od stana njegovog strica Milivoja koji je živeo u Miloša Velikog 46 (i ova zgrada postoji i dan danas). Telefonski broj je glasio 26-007. Iz ovoga se jasno vidi da je Jan Fleming sve preuzeo za svoj imaginarni lik tajnog agenta, sa jednom razlikom što je u njegovom romanima to bio englez ali je u stvarnosti bio srbin.

Podelite ovaj tekst

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *