Decu Srbije niko nije tada video
Svet je slike bombardovanja Srbije gledao sa oduševljenjem. Nikada i nigde u istoriji sveta se nisu EU i svetske sile toliko oduševljavale i radovale bombardovanju nemoćnog naroda , a narod se nije krio!
1999, Belgrade, an actual concert in the middle of NATO bombardment of the country. The public is singing "You can suck our cock, Clinton" – referring to Bill. pic.twitter.com/TZLaQpGxoe
— Yugopnik (@yugopnik) March 7, 2022
This video shows the NATO bombing of Serbia in 1999 and the suffering of innocent civilians, including 79 children. 💔
The exact number of victims is unknown.😢🥺 pic.twitter.com/BTiHQa1bR6
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) March 9, 2022
Grčki kapetan Marinos Ricudis
2018. godine je sveti arhijerejski sinod SPC dodelio kapetanu Marinosu Ricudisu iz Pireja orden svetog cara Konstantina, zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.
Hvala gospodine kapetane!
Pravi je trenutak da se bombardovanje Jugoslavije 1999. godine izvuče iz fioke zaborava u koju je nasilno odbačeno. Nakon što se veštim propagandnim radom zapada udesilo to da se ovaj imperijalistički zločin tretira kao sitnica, kao da se i nije desio, istorijska nužnost nam ga iznova servira, na tacni, u punom sjaju svog novog značenja koje zavisi od nas – dece koja su odrastala krijući se od NATO bombi i koji smo kao odrasli ljudi svojim sećanjima morali da ovladavamo, a ta sećanja su nam “iskrsavala u raznim trenucima opasnosti.” Svaki avion koji proleti nebom, dan-danas nas podseća na to bombardovanje, zvuk sirena vazdušne opasnosti, još uvek nam je u kostima. Nakon dvadeset i kusur godina praznog hoda istorije, ovih dana sve dobija svoje novo značenje.
“Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime! ”
Dobrica Erić
Tokom 78 dana bombardovanja naše zemlje, NATO projektili su ubili 79 mališana. Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagrljaju svog oca.
Zar ovo nije bio nauk svima?!
Kome je rat još doneo sreću?!
