Poslednja počast Sari ,psu iz Strahinjica Bana.Bila je ulični pas ali svi su je pazili i doživela je duboku starost.Komšijama koji su pazili na nju ,lečili je kad je trebalo i na kraju ostavili cveće kao poslednji pozdrav,treba dati orden humanosti.
Objavila je Sara Sanja Blagojević.
Oni koji su brinuli o Sari , mnogi iz kraja kao i prolaznici ostavljali su cveće i poruke na kućici iz koje je Sara širila ljubav za ceo kraj.
Ljubav nema grb, zastavu ni adresu jednostavno postoji i živi kroz vekove. Priča o Sari sa Dorćola nas podseća da nam srca još uvek nisu skroz hladna i da nam ne trebaju vajni pokreti da bi voleli , dovoljno je srce kojim obasjavao svet oko sebe, ljubav i empatija za svet oko nas, koliko je taj osećaj za druge velik toliko smo i mi sami živi.
Grešiti je ljudsko, oprostiti je pseće.
Praštajte sebi, jedni drugima i učite da volite.
Mirno nebo i ulice noću Saro!
U znak sećanja na tvoju lepu dušu ovde ćemo ljudima ostaviti i par smernica za život.
Reci mi kakav si sa životinjama i ja ću ti reći kakva si osoba.
Došao sam do toga da svaki put kad izgubim psa odnese delić mog srca sa sobom, a svaki novi pas koji mi dođe u život pokloni mi delić svog srca. Ako živim dovoljno dugo, sve komponente mog srca postaće pas i postaću tako velikodušan kao i oni.
Novac vam može kupiti dobrog psa, ali samo ljubav ga može naterati da maše repom.
– Kinki Friendman
