Док се у Паризу бранило не само највише постоље и одличје већ, деценијски рад и труд у најтежим околностима зато што си Србин, док су се браниле све оне вредности које им сметају па су направили отварање какво јесу један дечак из Србије се крстио пред сваки излазак на меч, вадио Свети Крст на ланчићу пред светским камерама, на финалном мечу захвалио се Богу на прилици коју му је пружио. Многим другосрбијанцима више него свету засметало је то.
У овом писму једанаестогодишње девојчице стоји :
“Увек си био понос Србије. Ни један тенисер од тебе јачи није!
Не стидиш се да покажеш веру у Бога. Зато си стигао до злата свакога.
И Бог само да те чува. Тебе СРБА таквога!
Ноле, Ноле сви (Срби) те воле
“Деца су паметна и дивна и саосећајна бића, браво за овакав гест једне једанаестогодишње девојчице, тако се воли и поштује и цени најбољи од најбољег. 💖💖💖”
Доказ да су наша др а златна, дибра, зрела, пуна љубави и осећања. Доказ да је наше само да их сачувамо од свих јутјуб, пинк и хепи зала као што је Новак кроз најтеже околности које су му приређивале спортске, тениске организације и њихове држава остао свој, са Богом и вером их победио све бранећи своју Србију, своју веру, своју порофицу и народ свој Србски и у највећим искушењима не заборављајући ко је и одакле је већ истичући то пркосно на сваком кораку.
