Koncerti mnogih pevačica su postali Vašar u Šapcu sa skupom koreografijom
Koncerte gotovo uvek finansira partija što je pravilo koje potiče od devedesetih
Ono po čemu se razliluje ovaj koncert od drugih jeste i neko ko zna da peva
Trenutak kada je na scenu izašla Brena i otpevala “Poželi sreću drugima” uz ruku na licu Aleksandre Prijović i zagrljaj obe su počele da plaču.
nemam reci… ❤️ pic.twitter.com/RfKBHi60Yz
— djole (@dvd221_) September 29, 2023
Dokaz da u Srbiji dnas i oduvek mogu svi da uspeju, dokaz da se svima radujemo i nikada ne delimo ljude dok u srcu Srbije na Kosovu i Metohiji ne može normalno ni da živi, a ne da peva.
Razumemo okolnosti, industriju novca, ali i činjenicu da neko u danima žalosti svog naroda na Kosovu i Metohiji može u jednoj rečenici da kaže”Pidrška mom narodu na Kosovo i Metohiji koji bi sada bili ovde da imaju slobodu i normalan život” je sasvim kužturna, normalna i ljudska.
U veri da ćemo dočekati neke nove ljude, današnju decu koja će imati više osećaja i ljubavi jedni za druge i za narod svoju išak uz veliko pitanje Kako ako ih mi sami svojim primerom nismo naučili?
Najveći na svetu je stao uz svoj narod. Onaj čija poruku vidi ceo svet.
Ko je to još od “javnih ličnosti” Srbije učinio i ko su zapravo javni? Oni koji su na javnom budžetu ili oni koji su to zaslužili svojim radom i doprinosom Srbiji? Malo ih je ili nikako!
Zamislite gde bi bio Tesla dar čovečanstva da je ćutao o Srbiji i svom narodu ?
Budimo svetlost Srbiji, a ne tama.To je naša zemlja i naš narod okretanjem glave okrečeni je sami od sebe.
Kako drugi da poštuju Srbiju i narod Srbski , ako sami to ne činimo i ne saosećamo bol i običnog čoveka, a ne hiljade stanovnika, dece Kosova i Metohije?
Nekada su Beograd i Srbija bili prestonica svetske kulture.Odavde je poruke primao i čitao svet.
Izvođenje “Kose” sa Dušanom Prelevićem u Beogradu proglašeno je bolje od premijere.
Posle manje od godinu dana od premijere mjuzikla “Kosa” na Brodveju, predstava je imala svoju premijeru i u Beogradu, u Ateljeu 212. Jovan Ćirilov je preveo tekst, adaptirao ga je Bora Ćosić, a koreditelji su bili Mira Trailović i Zoran Ratković.
– I kako sam izašao iz “Sunca” i otišao kući, živeo sam blizu, pre “Grmeča”, nema ni 10 metara, prilazi mi jedan čovek za koga znam ko je, ali ne znam ga lično. To je Jovan Ćirilov. I on kaže: “Dobar dan. Je l’ si ti onaj pevač Prelević?” Ja kažem jesam. I on kaže: “Znate, mi pripremamo mjuzikl, jedan američki u Ateljeu. I tako da sam ja dobio posao da pevam u “Kosi” na ulici od Jovana Ćirilova – rekao je Prele.
Nekada je ulica Beograda, Srbije , svakog dela odavala više kulture nego današnje dvorane i projekti koje plaćaju građani Srbije milionima evra. Nekada kada su postojali ljudi i kada merilo nije bilo članstvo u partiji već koliko si protiv iste i koliko si svoj.
Danas vidimo koliko su ti javni “svoji”.Samo čitaju stavove i lekcije ambasada. Klupa u parku iznedri mnogo kulturnijeg nego što to čine televizije , njihovi novinari, voditelji i programi ako se to uopšte može zvati programom.
I danas oni koji su merilo sveta i donose svetske titule ne zaboravljaju Srbiju, pretke i svetinje Kosova i Metohije.
Mi ćemo tekst i poruku završiti sa
Poželi sreću Srbima jer svima drugima smo mi ,narod Srbski , decenijama unazad želeli.
