Muzej vanvremenskih vrednosti

Nedostaje mi ta druželjubivost, otvorenost, bezazlenost.„Čoveče, kad pođeš iz mladih dana u starost, ponesi nešto od..

Belom lađom napustio nas je veliki Pavić

Legendarna scena koja sve časne i danas oslikava odnos u našem društvu

“Nismo isti i nikada nećemo biti isti. Jer ja tebi ne trebam ni za šta i mene je lako oterati. A ti meni trebaš k’o lebac, a ja sam tebe ipak oterao” Marko Nikolić kao legendarni Giga Moravac i Josif Tatić kao Jataganac u domaćoj seriji “Bolji život”

 

Siniša Pavić rođen je 1933. godine u Sinju, a sa pet godina doselio se u Beograd. Kao jedan od najboljih studenata generacije diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1956. godine, nakon čega je počeo više studije za sudiju.

Da li ste doprli do tajne ljudske sujete?

– Nisam se naročito time bavio, a i izbegavao sam takve ljude. Šta ću ja sa čovekom koji o sebi misli sve najbolje. Ja o sebi ne mislim sve najbolje, mislim čak da sam mnoge stvari uradio pogrešno, da sam neke mogao bolje. Gledao sam da ne pogrešim u bitnim stvarima. Ako pravim kuću, da to bude dobra kuća. Ako dobijemo dete, da napravim od njega dobrog čoveka. Dakle, u bitnim stvarima mislim da nisam grešio. Ja sam u suštini čovek koji vedro gleda na svet i kada govorimo o ovom stanju u kome se nalazi čovečanstvo i mi sa njim, to posmatram kao čovek koji neće živeti u tom dobu i koji nije dorastao da to prati. Moje iskustvo je drugačije, ja sam veći deo života proveo u drukčijem svetu, među ljudima koji su se drukčije ponašali i meni to danas nedostaje.

 

Ovako je govorio Sinisa Pavic

Nedostaje mi ta druželjubivost, otvorenost, bezazlenost. Bilo je više mladalačkog u ljudima. Danas ljudi brzo stare. Duhovno brzo stare. Ima Gogolj jednu lepu rečenicu upućenu mladom čoveka kad opisuje onog Pljuškina u „Mrtvim dušama”: „Čoveče, kad pođeš iz mladih dana u starost, ponesi nešto od svojih dečjih, mladićkih osobina. Bez toga će ti starost biti strašna.“ Dakle, onaj ko dugo čuva u sebi dete i radoznalost, on će sporije da stari.

Sinisa Pavić

22. 1.1933-16.8.2024.

Siniša Pavić rođen je 1933. godine u Sinju, a sa pet godina doselio se u Beograd. Kao jedan od najboljih studenata generacije diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1956. godine, nakon čega je počeo više studije za sudiju.

U jednom intervju, Pavić se prisjetio trenutka kada je bio sudija.

– Mene je sudijski posao prilično okupirao i dao mi krila da se aktiviram. To je izuzetno plemenit posao, ako ga radite ljudski. Ne mogu da nabrojim koliko je bilo slučajeva da uspostavite ono što se zove pravda za obične ljude.

To me je ispunjavalo i davalo mi je mogućnost da nekom svojom kreativnošću primjenjujem taj zakon – izjavio je scenarista.

 

Kada su ga upitali da li je na pisanje scenaria imao uticaj rad u državnoj instituciji, on je tada poručio:

– Kako da ne. Mislim da mnogim sudijama nedostaje ta šira kultura, kao što bi ljekar bio mnogo bolji ukoliko dobro poznaje ljude. Niko ne zna sve. Ja sam učio u sudu od ljudi koji su tamo dolazili. Taj promet ojađenih i sluđenih ljudi je bio neiscrpan rezervoar i za moje stvaralaštvo.

Hvala Vam na svakom osmehu!

Podelite ovaj tekst

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *