„Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu“, stihovi su kojih se setimo svakog 21. oktobra kada pomislimo na stradanje preko 3.000 Kragujevčana u Drugom svetskom ratu, ali ih tiho recitujemom u sebi svakog drugog dana, kako ne bismo dali zaboravu da odnese žrtve ljutske zlobe.
Prošlo je 82 godine od ZLOČINA U ŠUMARICAMA: KRVAVA BAJKA i danas čuva sećanje na STRELJANE ĐAKE i građane
Nemačke okupacione snage u Kragujevcu su streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika Muške gimnazije
Prošlo je 82 godine od streljanja u kragujevačkim Šumaricama oko 3.000 nedužnih građana, među kojima je bilo i oko tri stotine đaka i nastavnika. U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine – jedan je od najvećih ratnih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije. Tog dana su nemačke okupacione snage u Kragujevcu streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.
U jesen ‘41. godine u Srbiji bilo je više masovnih zločina i odmazda nad nedužnim stanovništvom. Ipak, masovno streljanje u Kragujevcu postalo je simbol svih tih stradanja: načinom na koji je zločin izvršen, činjenicom da je streljano oko tri stotine đaka i nastavnika, kao i da se za zločin odmah znalo.
Na to nas podsećaju i 42 oproštajne poruke nekolicine stradalnika koji su pronašli papir i parče olovke da porodici drhtavim rukopisom napišu poslednje „zbogom“.
Najmlađi stradali dečak imao je samo 11 godina i 11 meseci. Možda je maštao da će za mesec dana proslaviti rođendan, ali umesto toga našao je večni počinak u jednoj od 33 zajedničke humke u prostranstvima Šumarica 21. oktobra 1941. godine.
Ovo su poruke svih onih koji su život dali za nas i buduće vekove :
,,Сетите се моји мене јер ме више нема – Лазар”
,,Лебац сутра немојте послати – Јаков”
,,Драги тата и мама, поздрав, последњи пут -Љубиша”
,,Мила Ружице, опрости ми све на последњем часу. Ево ти 850 динара – твој Божа”
,,Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је – Лазар”
,,Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози” – Никола Симић, инжењер стрељан заједно са сином Александром, гимназијалцем од 18 година који је поред дописао: ,,Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу”
,,Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез – Паја. … Тата иди код директора ако вреди”
,,Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек – ваш тата Лаза”
,,Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине, и без мене – Радислав”
Tu je godinama kasnije podignut muzej u obliku 33 kupole koje simbolizuju 33 grobnice u kojima počiva na hiljade nedužnih ljudi koji su pali u borbi za nečije izopačene ideale. A za njihovu prolivenu krv kupole su optočene crvenom ciglom – bez prozora, jer im te tužne jeseni izlaza nije bilo. A pre ulaza – zid plača.
Ne onaj kao u Jerusalimu, čak mu ni ime nije takvo, ali probajte da zadržite suzu u oku ili knedlu u grlu kad pročitate poruke koje su stradalnici u odbrojavanju svojih poslednjih minuta i uzdaha pisali najmilijima.
Teško je čitati i „Krvavu bajku“, a kamoli autentične poruke tih nedužnih sinova, očeva, supruga, deka i ujaka. Od 42 pronađene oprštajne rečenice koje se u originalu čuvaju unutar memorijalnog muzeja „21. oktobar“ u Šumaricama, ovo su samo neke od njih.
Tog krvavog dana u krvavom piru stegnut je obruč oko Kragujevca od strane nemačkih okupatora, a kako je bio pijačni dan, mnogi trgovci i seljaci iz okolnih mesta zadesili su se u ovom šumadisjkom gradu, ne znajući da su pohrili u smrti u okrilje.
Odvedeni su svi muškarci od 16 do 65 godina, žene i deca, 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće, a pred streljački vod su izvedeni prema naredbi koja je propisivala streljanje 100 Srba za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog nemačkog vojnika.
Rafali su počeli 21. oktobra u sedam sati ujutru i trajalo je neprekidno do 14 časova.
Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica – 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.
