U doba kada smo rastrzani izmedju želja i ciljeva, izmedju egzistencije, naslova i lajkova i dalje u ovom veku, tu oko nas, žive neki obično neobični ljudi, oni koji su ostali ljudi dok se svi drugi abdejtuju.
Slika iz gradskog prevoza koja je obesmislila sve brendove automobila i dečačke snove o njima, slika koja sve berze i banke ovoga sveta ogoljuje i prikazuje svu njihovu prazninu, fotografija iznad svih čaršijskih , dnevno političkih i svetskih tema stavlja u prvi plan viteza i princezu, seća na porodicu u kojoj ni sankcije nisu bile tako strašne koliko hladnoća današnje porodice.
Fotografija Vuković Jovana
Dragi moji ljudi , bankar, advokati, lekari, bibliotekari, preduzetnici od glagola uzeti i svi novokomponovani likovi modernoga doba ako niste vitez nekoj dami, ako niste otac svojoj kćeri, ako niste čovek malo koja kočija, konji i kubici ili titule će vas učiti večnijim od mandata ili ugovora na poslu.
Vi ste najpre roditelji! Vi nosite titule očeva i majki i bez njih svako drugo zvanje je manje vredno.
Otac koji u prevozu deli ono najlepše , a to je vreme sa svojom ćerkom koja čita je fotografija koju bi pre novih albuma, projekata pevačica i nacionalnih dohodaka kao i statistika o živima i neživima trebalo da objave nacionalne frekvencije.
Lekcija za sve one koji nose titulu oca. Otac ovako izgleda. Nesavršen, bez mašne leptir, neuštirkan, možda prolazniku i grub, ali sa srcem većim od veka!
Otac oličenje hrabrosti, podrške, ljubavi je uvek početak svake bajke najpre prema Vašim Majkama, a onda i princezama koje se iz tih ljubavi radjaju. Kada imate takvog oca i vožnja autobusom je premijera, obična pogačica je sladja od svakog escajga, kada imate takvog oca tastere kao ljudi i vozite se na srcu koje greje , voli i poštuje svoju porodicu, svoju zemlju, pa i čitav svet!
Hvalа gospodinu Ocu i svim našim “offline”, onim pravim, dostojnim Оčevima i Majkama koji su nas učili ljudskosti i hranili ljubavlju, tada sve drugo je malo i prolazno dok mi odrastamo u ljude.
Vi drage moje princeze i dame setite se ovih trenutaka i njima učite svoju decu da se voze srcem, da vole dušom, da poštuju ljubaznošću i dobrotom kojom smo i sami zahvaljujući njima odgajani.
Gladni smo lepog, onog zdravog i normalnog kojem smo učeni i na kojem smo odrastali, a kojem je uskraćen prostor svuda u medijima iako postoji u našim dušama i pored mora svakojakih , drugačijih , nepristojnog, grubih, i ljudi nedostojnih naslova.
“Budimo ljudi!”
Patrijarh Pavle
Neka porodica i ljubav opet budu prva vest koju ćemo čuti kada otvorimo oči kao nekada u doba Duška Radovića koji nas je tome učio, iako u teška vremena svedočio o ljubavi i postojanosti čoveka sa srcem i dušom.
Dok je vitezova živeće i princeze i bajke!
Stakić
