U vreme rušenja Beograda, spomenika, starih građevina, u vreme prekopovanja jednih te istih ulica na na svakih mesec dana ovo je prava radost za sve nas koji smo beli grad i sebe zavili u neko sivilo
U poslednje vreme Beogradu se ništa lepše nije desilo od ovog umetnika
https://x.com/igra_prestola/status/1841741210844574030?t=5rBPH9PiEOf7P5dOxvB_2Q&s=19
Da je i rupa mesto koje može radovati mnoge dokaz su radovi koji su se pojavili na Dorćolu
Anonimni umetnik iz Francuske, Liona pod umetničkim imenom Ememem stvara i u Beogradu novi pravac
Odavno znamo da Beograd dušu ima. Odvajkada je ta duša grada bila ono zbog čega se svi na prvi pogled zaljube u Beograd. Kao da je sve manje ljudi koji neguju grad, kao da ke sve manje duše.. Čudno da jedan stranac dođe i od rupe napravi ovakvu radost za sve nas.
Ne postoji prolaznik koji nije zastao nad ovim delima nastalim na nepažnji, nemaru i neradu gradskih vlasti koje je on pretvorio u ova divna dela.
Autor ovog divnog videa je gospodin Дмитрий njegove divne video zapise o Srbiji imate na Instagram nalogu
IG @serbianguide za još divnog sadržaja iz Srbije prikazanog sa dušom posetite link https://www.instagram.com/reel/DAQ2xoZIvXE/?igsh=eTd6Zmp6aXE2eXZm
EVO ŠTA KAŽE UMETNIK
Kako se se odlučio da stvaraš baš u Beogradu?
Beograd je grad bogat istorijom i kontrastima i upravo u tim kontrastima nalazim inspiraciju. Kada sam prvi put posetio Beograd, bio sam fasciniran njegovim snažnim karakterom, njegovim živahnim prostorima i njegovim ulicama koje pričaju toliko priča. Mislio sam u sebi da je ovo savršeno mesto da ostavim svoj umetnički trag. Grad ima skrivenu lepotu, sa trotoara i ulica koje pokazuju istrošenost vremena, i za mene je bilo prirodno da želim da intervenišem u ovim prostorima, donoseći i ovde svoj umetnički jezik. Pokušavam da se integrišem u urbano tkivo pretvarajući male ožiljke grada u umetnička dela.
Kako si došao na ideju da započneš ovako nešto?
Na ideju sam došao šetajući se ulicama mog grada Liona. Gledao sam pukotine i rupe na trotoarima i palo mi je na papamet da ove praznine mogu biti ispunjene životom i bojom. To je bila neka vrsta epifanije; način da se nešto pokvareno transformiše u nešto lepo. Prvu intervenciju sam uradio 2016. godine. Trotoar kao da me je čekao, kao prazno platno spremno za transformaciju. Od tada nisam prestajao.
Još čudnije je da se svuda po Beogradu, Srbiji ruše čitave zadužbine, zgrade od istorijskog i kulturnog značaja dok on, umetnik pretvara rupu u remek delo.
Možda smo i zaboravili ko su umetnici i koja je njihova uloga u društvu!?
Da li možemo sve one manjkavosti i slabosti koje smo dozvolili sebi kao ove rupe da zakrpimo i setimo se koliko boja, ljubavi, lepog je u nama?
Da li možemo da zastanemo i pronađemo najpre u svom okruženju onu dušu grada koju smo imali da bez “Dobro jutro komšija” ne ulazimo u dan, da se zahvalimo vozaču koji nas je odvezao u gradskom prevozu po kišnom danu, da pekarima kažemo da je hleb ovoga jutra posebno mek, a kasirke posebno lepe..
Neka ta ljubav i dobrota budu mozaici u rupama koje su nastale u nama, na ulicama oko nas kao i u sećanju, dobroti, ljubavi..
Hvala umetniku iz Francuske koji nas je setio koliko je Beograd i sa rupama lep i koliko sa boljim nama može biti još i lepši.
Šetnjom ne samo ulicama Beograda već cele Srbije treba da budemo jedni drugima mozaici sa osmesima a ne pojave namrgođenih, natmurenih lica spremnih pre na psovku nego na lepu reč.
Ne dozvoli da tvoj dan kreiraju hronike, lažni mediji u službi tebe ljutog već ostani ona boja kojom će čak i tužni, neveseli postati prave radosti a tada ćemo umeti i rupe da ukrasimo, zakrpimo i stignemo sve ono što smo u ovim nemilim vremenima zaboravili i propustili a to je pre svega da se čuvamo, poštujemo i volimo jer bez nas i Beograd i Srbija su bez duše…a tada džabe krpimo puteve kada ostaju one rupe na duši.
